2020/10/24

(Ne)naplaćeni dug

 

Idealno vrijeme za spining 


 

piše: Dragan MAROVIĆ

Svaki ribolovac ima neku poziciju koja mu je ostala dužna. Izgubljena riba na tom mjestu se pamti kao težak šamar koji dugo bridi.

Tako i ja poznajem svaki kamen barskog lukobrana, i onaj koji se opasno ljulja i onaj na kome se može sjesti kao u najudobnijoj fotelji i zapeti štap. A opet ga ne volim, veliki mi je dužnik - sve zbog jednog oktobarskog dana od prije mnogo godina.

Suvi jugo, niski oblaci, talasi dosta preko metra visine, ali dugi, spori i elegantni. Skoro da nema pjene. Sve je kao usporeni snimak. Najljepši dan za ribolov što se može zamisliti. Bacao sam varalicu sa sredine lukobrana, desno od njegovog „lakta“. Od svega se najbolje sjećam momenta kad je prestala prepoznatljiva vibracija „Ružnog pačeta“, tek izašle devetke. Čak ni zvuk drilovanja malog crvenog Silstara EX30 ne mogu da čujem u svojoj glavi, samo se sjećam brzine okretanja špulne. Tu ribu sam imao nepunih dvadeset sekundi. Nijesu izdržale trokuke...

***

Svaka južina me od tada tjera da kopam po priboru, a pošto od posla ne mogu da idem na more kad ja hoću, nego kad me „puste“, onda makar prevrćem varalice i oštrim trokuke.

Prošle nedjelje se sve potrefilo, i slobodan dan i mutljaga (kako primorci od milošte zovu zamućeno more).

Pratim plimu i oseku na aplikaciji, od 15 sati raste voda. Pravi momenat da se proba malo spininga. Slažem dvadesetak varalica u kutiju, pa sve zajedno u malu torbu. Nikad nijesam znao zašto to radim, kad uvijek završim da bacam samo jednu ili dvije.

Stižem do samog korijena lukobrana, kod nekadašnje hladnjače „Rozafa“. More je baš mutno, jer su se, zbog obilnih kiša, prethodnih dana dvije gradske riječice izlile i napravile haos po gradu i na obali. Nema velikih talasa, popodnevno sunce se reflektuje u moru i uzalud je šešir na glavi  - sagore se.

Probaću prvo mekom plastikom, stavljam Sakurinu imitaciju Fiiishovog Black minnowa. Lijepo radi, daleko se baca, ali me ne ubjeđuje. Vibracija je fina, volio bih nešto malo jače da trese. Poslije desetak minuta je mijenjam sa MaxRapom 11 FS.

Nakon svakog zabacaja se pomjerim par metara, prema vrhu lukobrana, pazeći da ne gazim na zelene krše (prva lekcija koju naučiš u morskom ribolovu – ne gazi na zeleno kamenje). Zanimljivo, voda je promjenljivo mutna – u samo nekoliko metara je kao dojč kafa, a odmah zatim se malo razbistri da mogu da nazrem varalicu ispod sebe.

Umorio sam se koliko mlatim štapom, ali se i primičem se vrhu lukobrana. Napokon udarac, i to ispod samih nogu. Jaki, skoro ludački, dril mi odmah rastura nadu da je levrek. Opet, makar se dobro bori. Poslije još dva bijega, pumpanjem, skoro rutinski je podižem na površinu. Vidio sam pruge – palamida! Spuštam se do nivoa mora, podižem štap, a ona počinje da pravi krugove. Na pola je pogona, samo joj je rep u vodi. Ocjenjujem da je dobro zakačena, za srednju trokuku, omotavam najlon oko ruke i brzo je prebacujem na najbliži ravni kamen.


Poznate štrafte, palamida (Sarda sarda)



Ima preko kilo, biće odličan ručak. Kao i sa ostalom plavom ribom odmah joj presjecam škrge nožem, i naglavačke je držim u vodi par minuta. Kad se raskrvavi biće mnogo boljeg ukusa.

Vremena da zabacujem imam još, iako se smrkava. Na samoj ponti probam sa površinskom Hunthouse iglicom, ali zalud. Dobro je i ovoliko. Probaću ću sjutra ujutro ponovo.

***

To „sjutra ujutro“ se pretvorilo u preksjutra ujutro, uz potpuno drugačije uslove ribolova. Na poziciju dolazim prije svitanja. Bonaca, a voda prebistra. I što je „najljepše“ lukobran je sa svih strana okovan mrežama. Bukvalno, kaluma do obale i pravo prema dubini, od dna do površine. Čim počne skakavica jesenka, na moru je minsko polje od mreža.

Mislim se, mogu se oprostiti od ribolova danas. Kad sam se već probudio rano bolje da odradim tu formalnost, pa na burek. Daj makar da ulovim nekog većeg kanjca, recimo na džig. Prebiram po kutijici, tražeći neki heavy metal, ali mi za oko zapade Duelov Hardcore Minnow 110F u dekoru HGSN, vobler koji mi je donio mnogo ribe na penduli. Bolje njega da stavim, znam da se daleko baca i ima neko fino, usko, teturanje.

Zamahnem štapom, i zbilja leti daleko, sudeći po bojama strune oko 50 metara. Voda je „rakija“ bistra, i lijepo vidim smeđu sjenku koja iz dubine guta pola varalice i vuče je naniže. Kontra nije ni potrebna, riba malo divlja, ali nije velika da bi izdrilovala. Pokušava da se zabije između stijena i umalo joj to i uspjeva. Podcijenio sam je, iako nije kapitalac. Na silu je čupam i podižem van vode. Krnja aleksandrina od otprilike pola kilograma. 



Aleksandrina napala Duel hard core minnow 110F


C&R, naravno 


Pa, jeste, tražio sam većeg kanjca... Malo fotkanja i onako našepurenu i ljutitu je puštam nazad u more. Nikad mi nije bilo jasno kako tako brze nestane između kamenja kad se dohvati vode.

Bukvalno prvi zabačaj i riba, bolje ne može. Opet gledam one mreže, bolje da stavljam džig. Nalazim neki od 40 grama, mislim da je Drag metal, nemam više kutiju od njega. Koliko on tek leti, brojim promjene boja na špulni - skoro 90 metara. Puštam ga takne dno pa malo namotavam uz cimanje, pa opet na dno...


"Namirisala" džig 


Poslije dvadesetak zabacaja još jedan udarac, još jedna aleksandrina. Trokuka je ubola u nos. Bacam je brzo nazad u vodu. Nešto se dešava i to je dobro.

Prošao sam cio teren, zabacujem na samoj ponti lukobrana. Op, lijepo savijanje štapa, po načinu borbe odmah mi je jasno da je još jedna krnjica. Jeste, i to kopija one prve, pola kila poganluka. Pažljivo je skidam sa udica, malo je poderala usta, ali preživjeće.


Preživjela i treća


Izgleda da postoji brojna populacija ove riblje vrste na tom potezu. Sa druge strane, ne pamtim da je neko u Baru ulovio veći primjerak, pa se bojim da ih ribari, da budem još precizniji - sportski ribolovci i ronioci, potamane prije nego li dođu do zrele dobi.

A lukobran mi je i dalje dužan ribu, i to kakvu. A kamata raste li raste...

 

Pribor:

Štap: Penn Overseas PRO SW spin 272 /20-50gr

Mašinica: Daiwa Advantage 3500

struna: SeaKnight W8 od 20 libri

predvez: fluorokarbon Tubertini Trabucco T-FORCE 0,28 mm