Lures Way: travnja 2015

Listam slike iz galerije u telefonu i govorim prijatelju: „Ovu sam ulovio 2. januara... a ovu baš na Badnje veče... ovo sam sa drugom pendulao 13. jula i imali smo lijepu večeru... ova zubatica je ulovljena 2. maja...“. „’Oće te riba kad su praznici“, šaljivo komentariše prijatelj. „Pa izgleda da samo tada i idem u ribolov“, odgovorio sam posle par trenutaka prisjećanja.

Piše: Miodrag Miško Leković

Živimo brzim ritmom, razapeti između obaveza na poslu (ili poslovima) i želje da smo što više sa porodicom i prijateljima. Takav tempo ostavlja malo vremena za ribolov, koji nas relaksira, liječi i, ponekad, obezbjeđuje onaj zdravi adrenalin. Zbog toga praznici, u zadnje vrijeme, donose najviše prostora za boravak pored vode sa štapom i varalicom na kraju predveza.

Tako je bilo i tokom Uskrsa koji je nedaleko iza nas. Nekoliko nedjelja unaprijed, napravili smo plan da praznične dane provedemo na moru. Od istog dana sam počeo da provjeravam sve moguće prognoze vremena i plime, da pripremam opremu i montiram svježe predveze. Kako se dan odlaska približavao prognoza je sve manje obećavala dobar ulov. Najavljeni anticiklon sa visokim pritiskom baš i ne uliva povjerenje. „Oseka je“, kažu primorci.

Kako je porodica otišla dan ranije, ja sam se pripremio da tokom puta obiđem pošte koje poznajem, ali i neke nove. Stigao sam na poziciju oko 17.00 sati. Dan se produžio i sunčevi zraci su, još uvijek, bljeskali preko namreškane površine mora. Plitko more, mirna površina i, naravno, walk-the-dog. Neraskidivo trojstvo. Owner Cultiva Zip ’n Ziggy je na kopči. Krećem sa pretragom terena bacajući varalicu u raznim pravcima. Nije mnogo vremena prošlo, kad se diskretan kovitlac pojavio ispod varalice. Riba! Lagano zatežem pomjerajući štap u stranu bez namotavanja i gledam u savijeni vrh. Još jedna, malo jača, kontra uslijedila je da osigura vađenje ribe. Na suvom je bila za pola minuta. Brancin! Lijep, dugačak, ali mršav poslije duge zime i sezone mrijesta.

Nastavio sam da bacam varalicu sve do sumraka, ali više se ni jedna nije javila. Odlučih da se prebacim do obližnje pozicije gdje sam jednom vidio ribu kako prati varalicu, ali nikad nisam imao kačenje. Tek deseti put da sam zabacio kad je iza stijene zabrujao motor barke iz koje su krenuli mrežom da zapasavaju obalu. „Nemaju drugog posla u ovo doba godine, pa svi bacaju mreže“, čuo sam objašnjenje tih dana. Nisam imao šta, više, da tražim tu.

Sledećeg dana, tokom šetnje s porodicom pored obale, vidio sam da da je stvarno tako. Mreža na mrežu. Sve popločano. Nema druge nego opet predveče da idem na poznato mjesto. Stigao sam u isto vrijeme sa istom strategijom. Dugo sam bacao razne površince bez nekih velikih izgleda da će se to isplatiti. Red je došao i na Duel Silver dog. Drugi prelazak varalice preko mirne površine izazvao je ribu na silovit, dvostruki napad. Riba je za trenutak bila na udici, ali konac umotan oko vrha štapa onemogućio je pravovremenu kontru. Ljutim se na sebe zbog nespretnosti, ali nastavljam sa istom varalicom. Bezuspješno. Pada noć i ostaje još malo vremena za ribolov. Još samo jednu varalicu nisam probao danas. Možda Illex Water Monitor može da izvuče situaciju. Zabacujem na sve strane i vodim ga različitom brzinom, dozvoljavajući mu, ponekad, da se kreće i ispod površine. U jednom takvom momentu, dok nisam mogao da ga vidim na površini, riba je zategla. Štap savijen, ali riba na štapu mirna kao da još ne shvata da je plijen postao lovac. Lagani bijegovi su me naveli na pomisao da je malo krupniji brancin, ali, ipak, bila je zubatica. Čak ni jednom nije skočila u svom maniru temperamentog borca. Biće da je i nju umrtvila hladna zimska voda, koja tek ovih dana počinje da se zagrijava.

Posljednji dan na moru iskoristo sam za LRF sa betonskih kupališta. Brojao sam signale mreža razapetih na 20 metara od obale. Bojim se da ćemo jednako uloviti i ja i oni. Jedan knez i jedna dragana (pauk) bio je rezultat laganog gradskog varaličarenja.

Nove slike dodate su u galeriju prazničnih riba. Kad se sve sumira, ispada da skor i nije tako loš, koliko malo imam izlazaka na vodu. Sve je to zahvaljujući volji, upornosti i nesebičnim savjetima iskusnih kolega i prijatelja ribolovaca. Nadajući se da se neka korisna informacije može izvući i iz ovog mog iskustva, želim svima zategnute strune i bistro.

Dan i vrijeme ulova: 10. april, oko 17:30 i 11. april oko 19:00

Meteo: vedro, lagani vjetar

Stanje mora: mirno, veoma bistro

Štap: Daiwa R’nessa RNSA902LFS Jigger

Mašinica: Shimano Saros 3000F

Konac i predvez: Power Pro Super 8 Slick 0.15 mm, Daiwa Hyper Clear 0.26 mm

Piše: Igor Perić

Prilikom opravki i servisiranja mašinica za ribolov imate šansu da vidite razne stvari, a nekada i da se glasno zapitate: pa, da li je ovo moguće?!

U većini slučajeva loše održavanje, preciznije rečeno neodržavanje, kao i potpuno prepuštanje opreme uticaju mora i soli budu zaslužni za katastrofalno stanje nekih od makina prikazanih na slikama.

Za svaku fotografiju mogla bi se napisati posebna priča, ali se svodi na to / kako najjednostavnije “ubiti mašinicu za pecanje”.

Suve ko barut, slane do bola

"Prekidač" baitrunnera u blokadi zbog soli

"Puding" efekat

Uglavnom, problemi se svode na sljedeće: fali masti i ulja, a prostor ispuni so; ili bude previše neodgovarajuće masti koja razjeda makinu iznutra. Najčešće zbog stalne izloženosti teškim uslovima života i rada, makine više liče na slanik čija bi rezerva soli bila dovoljna za dobar brodet…

Ključna greška je što se oznaka saltwater bukvalno shvata i tumači time da mašinice i čekrci ima da rade i da im ne treba ni kapi ulja.

Da stvar bude zanimljivija neki vlasnici svjesni su potrebe održavanja pribora, ali ne priznaju ništa što iskustvo i mehanika nalažu. Oni su našli alternativne metode da „poboljšaju“ perfermanse svojih ljubimaca. Kažu da mašinice ne treba otvarati, ali da ima načina da se doskoči toj konstruktorskoj enigmi.

Recimo, čovjek mi je pričao da je, po uzoru na Shimano „karkter“ (oil port), izbušio na kućištu svaku svoju mašinicu tankim borerom. Kroz taj otvor prije ribolova sipa mehaničko ulje i ona, veli, radi odlično, dok ulje ne iscuri...

Bilo je slučajeva da se problem sa rolerom nadomjesti pomoću bušilice, odnosno ugradnjom predimenzioniranih šarafa i matica... Šaraf koji štrči je, ako ništa drugo, podesan za kačenje asist udica sa džigova...

Improvizacija koja je prošla kako ne treba

Dovitljivosti nigdje kraja.

Kao ni pokušajima da se oprema tjera preko limita.

Nekada i nenamjerno: gliser protutnji pored vašeg čamca, pokupi varalicu a testiranje snage na oba kraja plati kočnica mašine. Za utjehu je što su štap i konac položili test, ali su „pakne“ sagorele do korijena.