 |
| Idealno vrijeme za spining |
piše:
Svaki ribolovac ima neku poziciju koja mu je
ostala dužna. Izgubljena riba na tom mjestu se pamti kao težak šamar koji dugo
bridi.
Tako i ja poznajem svaki kamen barskog lukobrana,
i onaj koji se opasno ljulja i onaj na kome se može sjesti kao u najudobnijoj
fotelji i zapeti štap. A opet ga ne volim, veliki mi je dužnik - sve zbog
jednog oktobarskog dana od prije mnogo godina.
Suvi
jugo, niski oblaci, talasi dosta preko metra visine, ali dugi, spori i
elegantni. Skoro da nema pjene. Sve je kao usporeni snimak. Najljepši dan za
ribolov što se može zamisliti. Bacao sam varalicu sa sredine lukobrana, desno
od njegovog „lakta“. Od svega se najbolje sjećam momenta kad je prestala prepoznatljiva
vibracija „Ružnog pačeta“, tek izašle devetke. Čak ni zvuk drilovanja malog crvenog
Silstara EX30 ne mogu da čujem u svojoj glavi, samo se sjećam brzine okretanja
špulne. Tu ribu sam imao nepunih dvadeset sekundi. Nijesu izdržale trokuke...
***
Svaka južina me od tada tjera da kopam po
priboru, a pošto od posla ne mogu da idem na more kad ja hoću, nego kad me
„puste“, onda makar prevrćem varalice i oštrim trokuke.
Prošle nedjelje se sve potrefilo, i slobodan dan
i mutljaga (kako primorci od milošte zovu zamućeno more).
Pratim plimu i oseku na aplikaciji, od 15 sati
raste voda. Pravi momenat da se proba malo spininga. Slažem dvadesetak varalica
u kutiju, pa sve zajedno u malu torbu. Nikad nijesam znao zašto to radim, kad
uvijek završim da bacam samo jednu ili dvije.
Stižem do samog korijena lukobrana, kod
nekadašnje hladnjače „Rozafa“. More je baš mutno, jer su se, zbog obilnih kiša,
prethodnih dana dvije gradske riječice izlile i napravile haos po gradu i na
obali. Nema velikih talasa, popodnevno sunce se reflektuje u moru i uzalud je
šešir na glavi - sagore se.
Probaću prvo mekom plastikom, stavljam Sakurinu
imitaciju Fiiishovog Black minnowa. Lijepo radi, daleko se baca, ali me ne
ubjeđuje. Vibracija je fina, volio bih nešto malo jače da trese. Poslije
desetak minuta je mijenjam sa MaxRapom 11 FS.
Nakon svakog zabacaja se pomjerim par metara,
prema vrhu lukobrana, pazeći da ne gazim na zelene krše (prva lekcija koju
naučiš u morskom ribolovu – ne gazi na zeleno kamenje). Zanimljivo, voda je
promjenljivo mutna – u samo nekoliko metara je kao dojč kafa, a odmah zatim se
malo razbistri da mogu da nazrem varalicu ispod sebe.
Umorio sam se koliko mlatim štapom, ali se i
primičem se vrhu lukobrana. Napokon udarac, i to ispod samih nogu. Jaki, skoro ludački,
dril mi odmah rastura nadu da je levrek. Opet, makar se dobro bori. Poslije još
dva bijega, pumpanjem, skoro rutinski je podižem na površinu. Vidio sam pruge –
palamida! Spuštam se do nivoa mora, podižem štap, a ona počinje da pravi
krugove. Na pola je pogona, samo joj je rep u vodi. Ocjenjujem da je dobro
zakačena, za srednju trokuku, omotavam najlon oko ruke i brzo je prebacujem na
najbliži ravni kamen.
 |
| Poznate štrafte, palamida (Sarda sarda) |
Ima preko kilo, biće odličan ručak. Kao i sa
ostalom plavom ribom odmah joj presjecam škrge nožem, i naglavačke je držim u
vodi par minuta. Kad se raskrvavi biće mnogo boljeg ukusa.
Vremena da zabacujem imam još, iako se smrkava. Na
samoj ponti probam sa površinskom Hunthouse iglicom, ali zalud. Dobro je i
ovoliko. Probaću ću sjutra ujutro ponovo.
***
To „sjutra ujutro“ se pretvorilo u preksjutra
ujutro, uz potpuno drugačije uslove ribolova. Na poziciju dolazim prije
svitanja. Bonaca, a voda prebistra. I što je „najljepše“ lukobran je sa svih
strana okovan mrežama. Bukvalno, kaluma do obale i pravo prema dubini, od dna
do površine. Čim počne skakavica jesenka, na moru je minsko polje od mreža.
Mislim se, mogu se oprostiti od ribolova danas. Kad
sam se već probudio rano bolje da odradim tu formalnost, pa na burek. Daj makar
da ulovim nekog većeg kanjca, recimo na džig. Prebiram po kutijici, tražeći
neki heavy metal, ali mi za oko zapade Duelov Hardcore Minnow 110F u dekoru HGSN,
vobler koji mi je donio mnogo ribe na penduli. Bolje njega da stavim, znam da
se daleko baca i ima neko fino, usko, teturanje.
Zamahnem štapom, i zbilja leti daleko, sudeći po bojama strune oko 50 metara. Voda je „rakija“ bistra, i lijepo vidim smeđu sjenku koja iz dubine guta pola varalice i vuče je naniže. Kontra nije ni potrebna, riba malo divlja, ali nije velika da bi izdrilovala. Pokušava da se zabije između stijena i umalo joj to i uspjeva. Podcijenio sam je, iako nije kapitalac. Na silu je čupam i podižem van vode. Krnja aleksandrina od otprilike pola kilograma.
 |
| Aleksandrina napala Duel hard core minnow 110F |
 |
| C&R, naravno |
Pa, jeste, tražio sam većeg kanjca... Malo fotkanja i onako
našepurenu i ljutitu je puštam nazad u more. Nikad mi nije bilo jasno kako tako
brze nestane između kamenja kad se dohvati vode.
Bukvalno prvi zabačaj i riba, bolje ne može. Opet
gledam one mreže, bolje da stavljam džig. Nalazim neki od 40 grama, mislim da
je Drag metal, nemam više kutiju od njega. Koliko on tek leti, brojim promjene
boja na špulni - skoro 90 metara. Puštam ga takne dno pa malo namotavam uz
cimanje, pa opet na dno...
 |
| "Namirisala" džig |
Poslije dvadesetak zabacaja još jedan udarac, još
jedna aleksandrina. Trokuka je ubola u nos. Bacam je brzo nazad u vodu. Nešto
se dešava i to je dobro.
Prošao sam cio teren, zabacujem na samoj ponti
lukobrana. Op, lijepo savijanje štapa, po načinu borbe odmah mi je jasno da je
još jedna krnjica. Jeste, i to kopija one prve, pola kila poganluka. Pažljivo
je skidam sa udica, malo je poderala usta, ali preživjeće.
 |
| Preživjela i treća |
Izgleda da postoji brojna populacija ove riblje
vrste na tom potezu. Sa druge strane, ne pamtim da je neko u Baru ulovio veći
primjerak, pa se bojim da ih ribari, da budem još precizniji - sportski
ribolovci i ronioci, potamane prije nego li dođu do zrele dobi.
A lukobran mi je i dalje dužan ribu, i to kakvu.
A kamata raste li raste...
Pribor:
Štap: Penn Overseas PRO SW spin 272 /20-50gr
Mašinica: Daiwa Advantage 3500
struna: SeaKnight W8 od 20 libri
predvez: fluorokarbon Tubertini Trabucco T-FORCE
0,28 mm
