2014/09/30

Pendula kup


Barke na buri čekaju start takmičenja na Velikom pijesku

Piše: Igor Perić

- ’Oće li bit lampuge?
-Vakat joj je, kad će ako ne sad.
-Hm... a kad krećemo?
Pada dogovor, krećemo u petak popodne: ekipa Lures Way-a u proširenom sastavu, jer ni naš drugar Mirko nije odolio izazovu. Činjenica da na udicama očekujemo i lampuge dovoljan je motiv da jedva dočekamo start takmičenja (minule subote) na Velikom pijesku kod Bara.
Štapovi su ionako bili pripravni za svaku vrstu ribolova – spining, pendula, sabiki, džiging... samo ih zgrabiš i dodaš šaku-dvije varalica (novih), predveza po želji, adekvatne kopče i – via mare.
Lampuga je bila glavni motiv, nadali smo se reprizi jednog ovakvog snimka (foto: D. Lopičić)
To je bio recept za ribolov, uz to dodatno nabijen adrenalinom jer je u pitanju takmičenje u pendulanju vještačkim mamcima. Riječ je o druženju ribolovaca sa raznih strana koje se, tradicionalno, održava krajem septembra i pamti se nekad po ulovu, šalama, a redovno po vrhunskim ribljim specijalitetima i štimungu koji je neminovan u restoranu XXL.

Sms

Taman krećemo, lagano se okuplja ekipa. Miško je u kolima, Mirko čeka dok mu preko telefona prijetimo da ne nosi previše opreme jer će nas saobraćajna policija poslati na „carinsku kontrolu“, kad stiže poruka:
-Ima li koje mjesto?
-Kasno, već je „reno“ pun opreme i „ljudstva“...
-E, j...
-Ne psuj Ljuma, no nam drži palčeve. Igramo protiv Rusa, Japanaca i ostalih... Pa se drugi put javi na vakat.
Dobro, pokazalo se sjutradan da su japanski penzioneri samo slikali barke, ali je zato nekoliko ruskih ekipa bilo naoružano ozbiljnim plovilima i respektabilnom artiljerijom... Pored njih, dočekalo nas je i nekoliko iskusnih posada iz regiona, par mješovitih postava (domaći + stranci) i naravno vukovi sa domaćeg terena koji bez sonara znaju svaki pedalj terena na potezu od ostrva Stari Ulcinj do uvale Bigovica na Volujici.
To je bilo „bojno polje“ i brisani prostor na kojem je toga dana trebalo tražiti ribu. Bura je taman popustila i dozvolila da se takmičari malo raskomote...

„Kod krša“

Okupljanje u 6.30, start „kod Krša“ (malog ostrva na kraju plaže) ravno u 7 ura. Ko ne stigne nazad do 11 slijede kazneni poeni. Spasiti ga može samo kačenje krupne ribe prije isteka tajminga...

Koju varku i koji dekor odabrati...
No, dan nije bio od krupnog plijena. Niko se ne odlučuje da traži bijelu ribu, svi ganjaju škombre i tunide... Bodovi su se teško zarađivali: riba je tu, ali slabo grize. Kombinacije raznih varalica, silikonaca, slamčica, strimera... tek povremeno daju lokarde i trupce. Manji luc već bi donio ozbiljnu prevagu, ali nikako da se pojavi. U takvoj situaciji, lampuga više značila bi trijumf.
Na minijaturne Rapala, Yo-zuri, Daiwa i poslastice DUO i Megabass produkcije, u kombinaciji sa silikoncima i strimerima, tek povremeno zatrepere tandemi lokardi.

Finiš

Barke zuje gore-dolje. Izmjenjuju se aduti na kopčama, a galebovi nas bojkotuju. Nikako da ofiraju gdje su aktivna jata ribe toga jutra. Izgleda nije dan od „plave ribe“.
Kad pomislimo da će se sve završiti sa par plavica, naleti nekoliko uzastopnih trupčića, pa opet pauza. Sa jedne od barki dojavljuju da su imali dva dobra udarca – manji lucevi – uz česte i duge pauze...

Fish on, fish on!!!
U finišu – ono što se čekalo: lampuga.
Zzzzzzzzzzzzzzz, zzz, zzzzzzzzz, zzzzzzzzzzzzzzz, slijedi skok, „osmica“ u zraku, onda opisivanje plitkog kruga oko barke dok leđnim perajem para površinu vode... Kad je već blizu, radi nekoliko munjevitih bjegova sa promjenom pravca koji se može pratiti samo na „usporenom snimku“... Konačno, spretnim  potezom - barkariol Demo je dovodi na pajole gdje nastaje lom!

Tražila se lampuga više
Nije previše velika, ali sigurno teža od kila. Računamo i nadamo se da će u tako posnom danu, zajedno sa prethodnim sadržajem „jupolke“, biti dovoljna  čak i za trijumf.

Lokarda za ispis
Bližio se kraj takmičenja. Bilo je odustajanja, ranijih izlazaka... Na 200 metara od kraja pada još jedna lokarda, za ispis i naša ekipa ide ka plaži.
Barkarioli iz daljine, poput galebova, mjerkaju da li iz koje barke vire poznati repovi lampuga. Jer, one su presuđivale...

Mjerenje ulova ispred restorana XXL
Jedna malo veća i druga za nijansu manja lampuga (ili lamfuga, kako je zovu na Velikom pijesku) u jednoj od rivalskih barki potisnule su nas na treće mjesto.

Plava i crno

Naravno, važno je bilo učestvovati, ne bi bilo problema ni da smo pretposljednji, samo ne potonji – jer je ta posada unaprijed bila osuđena na čišćenje ribe.

Dio učesnika takmičenja
Uglavnom, da ne dužimo previše: nama je dan bio ispunjen, varalice posoljene, a miris plave ribe pečene na ploči i zalivene crnim vinom teško se može dočarati.
To treba probati!
Naravno, nakon oporavka od vjetrovitog dana, ribe i vina slijedi dan pauze, a onda – potraga za brancinima...

Broj komentara: 5:

  1. Super druženje, sigurno je bio gušt, osječam miris mora i preko laptopa :-)
    p.s. taman sam se pitao kada će novi tekst na blogu...

    OdgovoriIzbriši
  2. Dogodine imaš otvoren poziv za učešće, termin okvirni već znaš :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Super, biti će mi drago! Još samo da vidim što će cure misliti o tome :-)

      Izbriši
  3. mahi mahi , svaka cast na natjecanju,druzenju i ovoj super reportazi

    OdgovoriIzbriši
  4. Mahi mahi forever! :) Fala, ombre

    OdgovoriIzbriši