Barke na buri čekaju start takmičenja na Velikom pijesku |
Piše: Igor Perić
- ’Oće li bit lampuge?
-Vakat joj je, kad će ako ne sad.
-Hm... a kad krećemo?
-Vakat joj je, kad će ako ne sad.
-Hm... a kad krećemo?
Pada dogovor, krećemo u petak popodne: ekipa Lures Way-a u proširenom sastavu, jer ni
naš drugar Mirko nije odolio izazovu. Činjenica da na udicama očekujemo i lampuge dovoljan je motiv da jedva dočekamo start takmičenja (minule
subote) na Velikom pijesku kod Bara.
Štapovi su ionako bili pripravni za svaku vrstu
ribolova – spining, pendula, sabiki, džiging... samo ih zgrabiš i dodaš
šaku-dvije varalica (novih), predveza po želji, adekvatne kopče i – via mare.
Lampuga je bila glavni motiv, nadali smo se reprizi jednog ovakvog snimka (foto: D. Lopičić) |
To je bio recept za ribolov, uz to dodatno
nabijen adrenalinom jer je u pitanju takmičenje u pendulanju vještačkim mamcima.
Riječ je o druženju ribolovaca sa raznih strana koje se,
tradicionalno, održava krajem septembra i pamti se nekad po ulovu, šalama, a
redovno po vrhunskim ribljim specijalitetima i štimungu koji je neminovan u
restoranu XXL.
Sms
Taman krećemo, lagano se okuplja ekipa. Miško je
u kolima, Mirko čeka dok mu preko telefona prijetimo da ne nosi previše opreme jer
će nas saobraćajna policija poslati na „carinsku kontrolu“, kad stiže poruka:
-Ima li koje mjesto?
-Kasno, već je „reno“ pun opreme i „ljudstva“...
-E, j...
-Ne psuj Ljuma, no nam drži palčeve. Igramo
protiv Rusa, Japanaca i ostalih... Pa se drugi put javi na vakat.
Dobro, pokazalo se sjutradan da su japanski
penzioneri samo slikali barke, ali je zato nekoliko ruskih ekipa bilo naoružano
ozbiljnim plovilima i respektabilnom artiljerijom... Pored njih, dočekalo nas je
i nekoliko iskusnih posada iz regiona, par mješovitih postava (domaći + stranci)
i naravno vukovi sa domaćeg terena koji bez sonara znaju svaki pedalj terena na
potezu od ostrva Stari Ulcinj do uvale Bigovica na Volujici.
To je bilo „bojno polje“ i brisani prostor na
kojem je toga dana trebalo tražiti ribu. Bura je taman popustila i dozvolila da
se takmičari malo raskomote...
„Kod krša“
Okupljanje u 6.30, start „kod Krša“ (malog ostrva
na kraju plaže) ravno u 7 ura. Ko ne stigne nazad do 11 slijede kazneni poeni.
Spasiti ga može samo kačenje krupne ribe prije isteka tajminga...
Koju varku i koji dekor odabrati... |
No, dan nije bio od krupnog plijena. Niko se ne
odlučuje da traži bijelu ribu, svi ganjaju škombre i tunide... Bodovi su se
teško zarađivali: riba je tu, ali slabo grize. Kombinacije raznih varalica,
silikonaca, slamčica, strimera... tek povremeno daju lokarde i trupce. Manji luc
već bi donio ozbiljnu prevagu, ali nikako da se pojavi. U takvoj situaciji,
lampuga više značila bi trijumf.
Na minijaturne Rapala, Yo-zuri, Daiwa i poslastice
DUO i Megabass produkcije, u kombinaciji sa silikoncima i strimerima, tek
povremeno zatrepere tandemi lokardi.
Finiš
Barke zuje gore-dolje. Izmjenjuju se aduti na
kopčama, a galebovi nas bojkotuju. Nikako da ofiraju gdje su aktivna jata ribe toga
jutra. Izgleda nije dan od „plave ribe“.
Kad pomislimo da će se sve završiti sa par
plavica, naleti nekoliko uzastopnih trupčića, pa opet pauza. Sa jedne od barki
dojavljuju da su imali dva dobra udarca – manji lucevi – uz česte i duge
pauze...
Fish on, fish on!!! |
U finišu – ono što se čekalo: lampuga.
Zzzzzzzzzzzzzzz, zzz, zzzzzzzzz, zzzzzzzzzzzzzzz,
slijedi skok, „osmica“ u zraku, onda opisivanje plitkog kruga oko barke dok
leđnim perajem para površinu vode... Kad je već blizu, radi nekoliko munjevitih
bjegova sa promjenom pravca koji se može pratiti samo na „usporenom
snimku“... Konačno, spretnim potezom - barkariol
Demo je dovodi na pajole gdje nastaje lom!
Tražila se lampuga više |
Nije previše velika, ali sigurno teža od kila.
Računamo i nadamo se da će u tako posnom danu, zajedno sa prethodnim sadržajem
„jupolke“, biti dovoljna čak i za
trijumf.
Lokarda za ispis |
Bližio se kraj takmičenja. Bilo je odustajanja,
ranijih izlazaka... Na 200 metara od kraja pada još jedna lokarda, za ispis i naša
ekipa ide ka plaži.
Barkarioli iz daljine, poput galebova, mjerkaju
da li iz koje barke vire poznati repovi lampuga. Jer, one su presuđivale...
Mjerenje ulova ispred restorana XXL |
Jedna malo veća i druga za nijansu manja lampuga
(ili lamfuga, kako je zovu na Velikom pijesku) u jednoj od rivalskih barki
potisnule su nas na treće mjesto.
Plava i crno
Naravno, važno je bilo učestvovati, ne bi bilo
problema ni da smo pretposljednji, samo ne potonji – jer je ta posada unaprijed
bila osuđena na čišćenje ribe.
Dio učesnika takmičenja |
Uglavnom, da ne dužimo previše: nama je dan bio
ispunjen, varalice posoljene, a miris plave ribe pečene na ploči i zalivene crnim vinom teško se može dočarati.
To treba probati!
Naravno, nakon oporavka od vjetrovitog dana, ribe
i vina slijedi dan pauze, a onda – potraga za brancinima...
Super druženje, sigurno je bio gušt, osječam miris mora i preko laptopa :-)
OdgovoriIzbrišip.s. taman sam se pitao kada će novi tekst na blogu...
Dogodine imaš otvoren poziv za učešće, termin okvirni već znaš :)
OdgovoriIzbrišiSuper, biti će mi drago! Još samo da vidim što će cure misliti o tome :-)
Izbrišimahi mahi , svaka cast na natjecanju,druzenju i ovoj super reportazi
OdgovoriIzbrišiMahi mahi forever! :) Fala, ombre
OdgovoriIzbriši